Ako izgubim tebe (Dragojevic Oliver)

Dok me budi nova zora znam da sretan biće dan, jer kraj uzglavlja si moga, a na vjeđama ti san; Puna ljubavi, puna nježnosti moja stvarnost sad si ti. Ti se budiš, ti me gledaš pun topline tvoje je glas, naša postelja je meka, sreća bije oko nas; Puni ljubavi, puni nježnosti, u toj stvarnosti smo mi. I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj! Ako izgubim tebe, ja izgubit' ću ljubav i ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti. Ako izgubim tebe, ja izgubit' ću nježnost i toplinu tog gnijezda koje svili smo mi. Ako izgubim tebe, ja izgubiću sve! Kad bi mogao zauvijek da zaustavim taj sat, da nam zanos vječno traje, što bi sve još mogli dat'. Našoj ljubavi, našoj nježnosti, nikad' ne bi znali kraj. Jer dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj. Ako izgubim tebe, ja izgubit' ću ljubav i ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti. Ako izgubim tebe, ja izgubit' ću nježnost i toplinu tog gnijezda koje svili smo mi. Ako izgubim tebe, ja izgubiću sve!